Садржај
- Извршни резиме: Зашто је слобода информисања важна сада
- Тренутна законска основа: Закони, права и захтеви за усаглашеност
- Кључне државне агенције и њихове улоге
- Недавни догађаји у 2024–2025: Политичке промене и медијски истакнути случајеви
- Транспарентност против безбедности: Навигација националним интересима
- Изазови усаглашености за јавне и приватне ентитете
- Кључна статистика: Приступ, одбици и жалбе (2023–2025)
- Међународна мерила: Како се Индонезија упоређује
- Будућа перспектива: Очекиване реформе и дигитални трендови (2025–2030)
- Препоруке за заинтересоване стране: Осигуравање напредка и одговорности
- Извори и референце
Извршни резиме: Зашто је слобода информисања важна сада
Слобода информисања (FOI) у Индонезији представља критичну основу за транспарентност, јавну参与цию и одговорност у оквиру демократског оквира земље. Право на приступ јавним информацијама утврђено је Законом број 14 из 2008. године о откривању јавних информација (Министарство комуникације и информатике). Овај закон обавезује јавне органе да проактивно објављују информације, реагују на јавне захтеве и установе за управљање информацијама и документацију. У 2025. години, значај FOI-a појачао се, с обзиром на обавезе Индонезије према отвореном управљању, дигиталној трансформацији и борби против корупције.
Последњих година приметно је повећање јавних захтева за информацијама, посебно у вези са доделом буџета, јавним набавкама и еколошким питањима. Према Централној информационој комисији, у 2024. години обрађено је више од 16,000 захтева за јавне информације на националном нивоу, а овај број се очекује да ће расти како дигиталне платформе олакшавају процес подношења. Међутим, усагласаност остаје неуједначена. Док министарства и веће агенције пријављују више од 70% испуњености обавеза проактивног откривања, многа регионална и локална тела заостају, а неке локалне власти добијају јавне опомене због неусаглашености (Централна информативна комисија).
Правне жалбе и спорови око приступа информацијама такође расту. Информациона комисија је регистровала више од 1,200 спорови у 2024. години, што указује на раст јавне свести и упорну институционалну невољу да открије осетљиве податке. Посебно, Уставни суд је нагласио да државна тајна мора бити уравнотежена с правом јавности на знање, посебно у вези са питањима од јавног интереса (Уставни суд Републике Индонезије).
Гледајући напред у 2025. годину и касније, Индонезија се суочава и с могућностима и с изазовима. Пнепретплатник покушава да убрза дигитализацију с циљем поједностављења FOI процеса, али и открива недостатке у безбедности података и стандарду. Ојачање FOI-a захтеваће изградњу капацитета на локалном нивоу, побољшано праћење и јасне механизме за спровођење. Како се Индонезија припрема за даље демократско консолидовање и повећано међународно ангажовање, чврста слобода информисања је есенцијална за ефикасно управљање, напоре у борби против корупције и подстицање информисаног грађанства.
Тренутна законска основа: Закони, права и захтеви за усаглашеност
Законска основа за слободу информисања у Индонезији пре свега је регулисана Законом број 14 из 2008. о откривању јавних информација (Undang-Undang Keterbukaan Informasi Publik, или UU KIP). Овим законом гарантовано је право сваког грађанина на приступ јавним информацијама које држе државни органи на националном и регионалном нивоу. Закон има за циљ промоцију транспарентности, одговорности и доброг управљања прописујући обавезе јавних агенција да проактивно откривају информације на захтев, осим у специфичним изузетим категоријама као што су државне тајне, лични подаци или питања која могу утицати на националну безбедност.
Централна евиденцијска и надзорна тела је Централна информациона комисија (Komisi Informasi Pusat, или KIP), која решава спорове и прати примену закона. Државне агенције дужне су да именују службенике за управљање информацијама и документацијом (Pejabat Pengelola Informasi dan Dokumentasi, или PPID) и да објављују минималне сетове информација, укључујући организациону структуру, процесе доношења одлука, финансијске извештаје и активности јавних набавки. Редовно извештавање КИП-у је обавезно, а неусаглашеност може резултирати административним санкцијама или судским поступцима.
Недавни подаци из Централне информативне комисије указују на континуирано повећање јавних захтева за информацијама између 2020. и 2024. године, са више од 30,000 случајева поднетих само у 2023. години. Међутим, усаглашеност остаје неконзистентна, посебно на локалном нивоу. Годишњи извештај КИП-а за 2024. године показује да је мање од 65% провинцијских агенција испунило обавезе за проактивно откривање, док је усаглашеност на нивоу општина била испод 50%. Чести изазови укључују недовољну дигиталну инфраструктуру, недостатак обуке запослених и нејасноће у класификацији изузетих информација.
Законодавни и регулаторни развоји очекују да ће даље обликовати ситуацију у 2025. години и касније. Влада припрема ревизије UU KIP-а како би разјаснила границе изузетих информација и појачала казне за неусаглашеност, у складу с текућим иницијативама дигиталне трансформације и Националном стратегијом за превенцију корупције (Комисија за искорењивање корупције). Поред тога, примена Владиног прописа број 61 из 2010. о примени откривања јавних информација и даље води техничке стандарде за управљање информацијама и решавање споров.
Гледајући напред, изгледи за слободу информисања у Индонезији су умерено оптимистични. Док изазови и даље постоје—посебно у вези са спровођењем и усаглашеношћу на локалном нивоу—текуће правне реформе и повећана јавна свест сигнализирају постепено јачање права на информације и већу транспарентност у јавној администрацији.
Кључне државне агенције и њихове улоге
Оквир за слободу информисања (FOI) у Индонезији пре свега регулише Закон број 14/2008 о откривању јавних информација (Undang-Undang Keterbukaan Informasi Publik, или UU KIP), који грађанима гарантује право на приступ јавним информацијама и успоставља механизме за усаглашеност и надзор. Неколико кључних државних агенција игра важне улоге у спровођењу, регулацији и спровођењу FOI-а док Индонезија наставља да усавршава своју отвореност у дигиталној ери.
- Централна информациона комисија (Komisi Informasi Pusat, KIP): KIP је главно независно тело овлашћено UU KIP-ом да надгледа, прати и решава спорове који се тичу захтева за јавне информације. Она одлучује о жалбама када су информације одбијене или одложене и доноси обавезујуће одлуке. KIP такође објављује годишње извештаје и статистику о усаглашености FOI-а и пријавила је континуирано повећање јавних захтева, с преко 20,000 случајева који су решавани на националном нивоу до 2023. године, а цели су усмеравање на повећање дигиталног домета и ефикасности посредовања до 2025. године (Komisi Informasi Pusat).
- Министарство комуникације и информатике (Kementerian Komunikasi dan Informatika, Kominfo): Kominfo је одговорно за развој и одржавање дигиталних платформи за откривање информација, укључујући национални PPID (Службеник за управљање информацијама и документацијом) портал, и пружање техничког упутства државним органима. Kominfo такође координира прегледе FOI политика и иницијативе дигиталне транспарентности у складу с Индонезијским е-владинским планом (Kementerian Komunikasi dan Informatika).
- Службеници за управљање информацијама и документацијом (PPID): Свака јавна институција, од министарстава до локалних власти, дужна је да именује PPID-а задуженог за обраду захтева за информације, објављивање јавних података и обезбеђивање усаглашености с обавезама откривања. До 2025. године, више од 900 PPID јединица успостављено је на централном и регионалном нивоу, а текуће ревизије циљају на побољшање њихове одзивности (PPID Kominfo).
- Министарство за управљање државним апаратом и реформу бюрократије (Kementerian PANRB): Ова министарство надгледа спровођење реформе бюрократије, укључујући транспарентност јавних услуга. Поставља показатеље перформанси у вези с усаглашеношћу FOI-а у годишњим евалуацијама владе и подстиче агенције с високим стопама откривања (Kementerian PANRB).
Гледајући 2025. годину и касније, ове агенције унапређују сарадњу како би аутоматизовale управљање информацијама, побољшале решавање споров и усагласиле процедуре с ширим дигиталним трансформационим планом Индонезије. Упркос томе, и даље остају доследни изазови—укључујући неуједначену усаглашеност у различитим регионима и секторима—али текуће реформе сигнализирају опредељење за већу отвореност и јавну одговорност.
Недавни догађаји у 2024–2025: Политичке промене и медијски истакнути случајеви
У периоду 2024–2025, пејзаž слободе информисања у Индонезији доживео je значајне промене, покренуте како регулаторним променама, тако и истакнутим правним случајевима. Основни правни оквир остаје Закон о откривању јавних информација (Undang-Undang Keterbukaan Informasi Publik, UU KIP) бр. 14/2008, који гарантује право јавности на приступ информацијама које држе јавни органи. Међутим, недавни догађаји указују на растућу тензију између обавеза транспарентности и регулаторних или политичких притисака.
- Политичке промене и измене: Крајем 2024. године, Министарство комуникације и информатике предложило je нацрт измена UU KIP-а. Ове измене су биле усмерене на разјашњавање дефиниције изузетака у „јавном интересу“, усаглашавање са заштитом података и процедуре за дигиталне захтеве за информације. Консултације са заинтересованим странама откриле су забринутост цивилног друштва о потенцијалном сужавању права на доступност, посебно у вези с подацима које држи влада о јавним набавкама и утицају на животну средину.
- Истакнути случајеви: Неколико тужби у 2024. и почетком 2025. проверило je границе права на информације. Посебно, Централна информациона комисија (Komisi Informasi Pusat) одредила je широко познати случај у којем је нестручно тело тражило откривање трошкова председниковог путовања. Комисија је донела делимичну одлуку у корист откривања, нагласивши да фискална транспарентност превазилази административну повјерљивост осим у случају када је национална безбедност у доказаној опасности.
- Усаглашеност и спровођење: Према Централној информационој комисији, стопа усаглашености међу националним и регионалним државним агенцијама у одговору на јавне захтеве за информације благо je порасла на 78% до марта 2025. године, у односу на 74% у 2023. години. Међутим, неколико министарстава и локалних влада остаје на листи надзора Комисије због кашњења или непотпуног откривања.
- Кључна статистика: Између јануара 2024. и марта 2025. године, Комисија је примила више од 3,200 јавних жалби у вези с приступом информацијама, при чему су спорови о подацима о животној средини и подацима о владиним уговорима били најчешћи. Око 51% случајева решено је у корист већег откривања, што представља мали напредак у односу на претходне године.
- Изгледи: Гледајући напред, режим слободе информисања у Индонезији суочава се с деликатним балансом. Док се очекује да ће иницијативе дигитализације Министарства комуникације и информатике побољшати приступ, текуће дебате о изузетцима и приватности података могу представљати изазов за пуно остваривање принципа отворене владе. Континуиран надзор судства и активна укљученост цивилног друштва вероватно ће обликовати траекторију транспарентности у наредним годинама.
Транспарентност против безбедности: Навигација националним интересима
Обавеза Индонезије према слободи информисања пре свега је регулисана Законом број 14 из 2008. о откривању јавних информација (Undang-Undang Keterbukaan Informasi Publik, или KIP закон). Овај закон, који је на снази од 2010. године, обавезује јавне органе да обезбеде приступ информацијама, потврђујући уставно право на информације како је предвиђено чланом 28F Устава из 1945. године. KIP закон дефинише које информаcije морају бити јавне, које се могу задржати због разлога, као што је државна безбедност, и процедуре за захтев и жалбе на информације. Информациона комисија (Komisi Informasi Pusat, KIP) функционише као централна власт за надзор усаглашености и решавање споров.
Последњих година, укључујући и 2025. годину, Индонезија се и даље суочава с напетостима између транспарентности коју прописује KIP закон и разматрања националне безбедности. Влада је позивала на изузећеност од откривања за питања која се сматрају осетљивим за суверенитет, одбрану или националну безбедност. На пример, у контексту борбе против тероризма и кибербезбедности, власти често наводе Закон број 17 из 2011. о државној обавештајној служби и Закон број 1 из 2023. о кривичном закону за задржавање одређених категорија података. Овај приступ привлачи дебате, посебно када се јавни интерес преклапа с потребом за одговорношћу у управљању.
Усаглашеност с KIP законом остаје мешовита. Према годишњим извештајима Комисије информација, до 2024. године, око 63% јавних тела испунило је критеријуме за статус „информативних“, док је значајан део био класификован као „мање информативан“ или „неинформативан“. Изазови који су наведени укључују ограничене ресурсе, неусаглашену примену процедура о откривању и бирократску невољу да деле информације. Информациона комисија је примила и обрадила преко 2,000 спорови у 2023. години, а тај број ће се предвидети да ће се скромно повећати у 2025. години како се јавна свест и дигитална писменост повећавају.
-
Кључна статистика (2024–2025):
- 63% јавних тела су „информативна“.
- Преко 2,000 спорови о информацијама се обрађују сваке године.
- Континуирано повећање онлајн захтева за информације, подстакнуто иницијативама е-владе.
Гледајући напред, изгледи се обликују агломерацијом владе дигиталне трансформације, која укључује проширење платформи е-владе Министарства комуникација и информације и увођење Закона о дигиталним услугама Индонезије (предвиђеног за 2026. годину). Ове иницијативе имају за циљ поједностављење откривања информација, али могу увести и нова регулаторна решења која ће уравнотежити отвореност и забринутости о безбедности. Очекива се да ће Информациона комисија играти кључну улогу у посредовању ових интереса, осигуравајући да транспарентност не буде пренаглашено угрожена од страна захтева за националну безбедност. Чврст јавни надзор и даље ће бити кључни у заштити слободе информисања у Индонезији до 2025. године и касније.
Изазови усаглашености за јавне и приватне ентитете
Регулатива о слободи информисања у Индонезији, утемељена Законом број 14 из 2008. о откривању јавних информација (Undang-Undang Keterbukaan Informasi Publik, или UU KIP), обавезује јавне органе да проактивно откривају информације и реагују на јавне захтеве. Крајем 2025. године, и јавне и приватне ентитете се суочавају с упорним изазовима усаглашености, иако се регулаторни оквири и механизми надзора и даље развијају.
Кључне обавезе усаглашености према UU KIP укључују именовање службеника за управљање информацијама и документацијом (PPID), одржавање ажурираних спискова информација и одговарање на захтеве за информације у прописаним временским оквирима. Ентитети такође морају управљати изузецима у вези с државним тајнама, личним подацима и комерцијалним повераљивошћу. Закон се шири на владина министарства, агенције, предузећа у државном власништву и—где су јавне услуге или средства укључена—приватне актере.
- Усаглашеност јавног сектора: Многе државне агенције се боре са ограничењима дигиталне инфраструктуре, недовољном обуком и неусаглашеном примењеном процедуром. Према званичној евалуацији Централне информационе комисије, до 2024. године, само 42% централних владиних тела и 35% провинцијских агенција постигло је „информативну“ или „као информативну“ оцену у годишњим евалуацијама транспарентности јавних информација.
- Изазови приватног сектора: Приватни ентитети, посебно они који се баве јавним уговорима или услугама, суочавају се с неизвесношћу у вези са обимом својих обавеза откривања. Многи немају интерне оквире усаглашености или посвећене службенике, што доводи до закашњења или непотпуног одговарања. Централна информациона комисија и даље прима жалбе у вези с одбијањем приступа од стране предузећа у државном власништву и регулисаних приватних компанија.
- Решавање споров и спровођење: Информациона комисија разматра стотине спорови сваке године. Док неке коначне одлуке обавезују на откривање, спровођење остаје неусаглашено. Мали број случајева иде у административне или кривичне санкције, како то закон дозвољава, а накнадно што се тиче усаглашености остаје слабо.
Недавне измене ради усмеравања надзора, укључујући напоре за дигитализацију система јавних информација и разјашњавање обавеза приватног сектора, предвиђене су за даљу примену у 2025–2026. години. Влада је такође проширила програме обуке за PPID службенике и наложила интегрисану дигиталну платформу за захтеве (Министарство комуникације и информатике).
Гледајући напред, очекује се да ће усаглашеност постепено расти како се дигитални алати шире и регулаторна упутства развијају. Међутим, упорни недостаци у капацитету, правној свести и спровођењу могу наставити да ометају пуно остваривање права на слободу информисања у Индонезији у наредној будућности.
Кључна статистика: Приступ, одбици и жалбе (2023–2025)
Обавеза Индонезије према слободи информисања заснована je на Закону број 14 из 2008. о откривању јавних информација, који обавезује државне агенције да пруже благовремене и тачне јавне информације. Надзор је поверење Централној информационој комисији Индонезије (Komisi Informasi Pusat), која сваке године објављује статистику о захтевима за приступ, одбијањима и жалбама (такозваним „информационим спором“).
- Запремина захтева: У 2023. години, јавна тела у Индонезији примила су приближно 124,000 захтева за информације. Податци раних 2024. године указују на стално повећање, а очекује se да ће број прећи 130,000 до краја 2024. године, што одражава растућу јавну свест и иницијативе за дигитални приступ (Министарство комуникације и информатике).
- Одбијања и спорови: Приближно 16% захтева у 2023. години било je одбијено или нису одговорена у прописаним роковима, што је довело до скоро 20,000 формалних спорови поднетих Информационој комисији. Ови спорови углавном се тичу приступа подацима о животној средини, документима о набавкама и транспарентности буџета.
- Искоде жалби: Од спорови које је решавала у 2023. години, Информациона комисија је одлучила у корист јавног приступа у око 60% случајева, наређујући агенцијама да објаве тражене информације. Око 30% жалби је одбијено, а преостали делови резултирали су делимичним откривањем или техничким одбацивањем (Komisi Informasi Pusat).
- Усаглашеност и спровођење: Иако су стопе усаглашености побољшане, спровођење налога о откривању остаје неусаглашено, при чему накнадно праћење открива да је приближно 25% агенција одложило или није успело да испуни директиве Комисије у 2023. години. Комисија је истакла потребу за јачим санкцијама и јаснијом одговорношћу (Komisi Informasi Pusat).
- Изгледи (2025): За 2025. годину, Информациона комисија предвиђа контиуирани раст захтева и жалби, потакнут јавним ангажманом и платформама за дигиталну транспарентност. Међутим, упорни изазови укључују бирократску отпор, неуједначеност усаглашености у различитим регионима и потребу за регулаторним ажурирањима како би се решиле компликованости дигиталне ере.
Режим слободе информисања у Индонезији постаје зрел у погледу запремине и софистицираности, али су текуће реформе и побољшања спровођења неопходна да се оствари његов пун потенцијал у предстојећим годинама.
Међународна мерила: Како се Индонезија упоређује
Обавеза Индонезије према слободи информисања пре свега регулише Закон број 14/2008 о откривању јавних информација (Keterbukaan Informasi Publik—KIP закон), који обавезује сва јавна тела да пруже доступне информације грађанима, осим у случајевима у којима би откривање могло да науди националним интересима или приватности. Закон је успоставио KIP (Централна информациона комисија) као главно надзорно тело за осигуравање усаглашености и решавање споров.
У контексту 2025. године, правни оквир Индонезије за слободу информисања сматра се чврстим у регионалним стандардима. KIP закон обухвата широк спектар јавних институција, укључујући извршну, законодавну, судску власт, предузећа у државном власништву и регионалне владе. До почетка 2025. године, KIP извештава о сталном порасту броја захтева за јавне информации, с преко 17,000 регистрованих случајева у 2024. години и стопом усаглашености од приближно 69% међу јавним телима. Међутим, то заостаје за неким суседним земљама са старијим или свеобухватнијим законодавством.
- Упоредни правни оквири: За разлику од Индонезије, земље као што су Тајланд и Филипини су у последњим годинама обновиле своје законе о информацијама, проширујући улогу дигиталног приступа и проактивног откривања. KIP закон Индонезије, иако свеобухватан, суочава се с критиком због споријих бирократских одговора и неусаглашености у примени изузетака.
- Усаглашеност и спровођење: Према KIP-у, спровођење остаје изазов. Просечно време решавања спорови је преко 90 дана, а неколико државних агенција је посебно је осуђено због недржања актуелних онлајн информационих портала као што прописује закон.
- Међународне ранг-листе: Индонезија заузима средњу позицију глобално у погледу ефикасности права на информације, заостаје за лидерима отворене владе као што је Јужна Кореја, али је боља од неколико ASEAN партнера. Министарство комуникације и информатике је изложило планове за модернизацију дигиталне инфраструктуре и јачање капацитета за информационе службенике како би се затворила разлика.
Изгледи за 2025. годину и касније указују на постепена побољшања. Влада је покренула пилот пројекте за аутоматизоване системима за откривање и разматра измене у KIP закону како би се разјаснили изузеци и појачале казне за неусаглашеност. Међутим, напредак ће зависити од политичке воље, јачих регулаторних надзора и повећане јавне свести. Како се регион креће ка већој транспарентности, текуће реформе у Индонезији ће бити кључне у одређивању њеног статуса у односу на међународна мерила.
Будућа перспектива: Очекиване реформе и дигитални трендови (2025–2030)
Гледајући напред у 2025. годину и касније, пејзаж слободе информисања (FoI) у Индонезији спреман je за изазове и реформе, које углавном покреће дигитализација, развијајући правне стандарде и јавну потражњу за транспарентношћу. Основана правна основа за јавне информације—Закон бр. 14 из 2008. о откривању јавних информација (KIP Закон)—успоставила је право на добијање информација од јавних органа, уз надзор Централне информационе комисије. Међутим, брзе технолошке промене и појачана очекивања грађана сада подстичу позиве за модернизацију и већу усаглашеност.
Последњих година влада је покренула неколико програма дигиталне управе, као што је Сату Дата Индонезија политика, која има за циљ интеграцију и стандардизацију владиних података за лакши јавни приступ. До 2025. године, очекује се да ће се овај програм даље ширити, а министарства и локалне владе ће бити обавезане на дигитализацију података и побољшање својих отворених података портала. Министарство комуникације и информатике наставља да инвестира у дигиталну инфраструктуру и кибернетску безбедност, решавајући и приступ и заштиту осетљивих информација.
Упркос напредовању, усаглашеност са стандардима FOI-a остаје неуједначена. Према недавним годишњим извештајима, Централна информациона комисија је обрадила преко 1,000 јавних информационних спорови у 2023. години, већина њих потиче из локалних власти и органа реда. Многе јавне институције не успевају проактивно да открију информације, а времена одговора на захтеве за информације често прелазе прописане рокове. Како би то решили, нацрти измена KIP закона—који је тренутно под парламентарним разматрањем—предвиђени су за 2025. годину. Предложене реформе укључују строже казне за неусаглашеност, јасније дефиниције изузетих информација и обавезне онлајн платформе за откривање за све државне институције (Скупштина Републике Индонезије).
- До 2025. године, више од 70% централизованих владиних агенција предвиђа се да ће имати стандардизоване онлајн портале за информације, док се усаглашеност локалних власти очекује да ће заостати на око 45% (Централна информативна комисија).
- Аутоматизација и вештачка интелигенција ће побољшати управљање документима и прикупљање информација, олакшавајући јавне одговоре и смањујући људске грешке.
- Текућа обука за јавне службенике и кампање дигиталне писмености међу грађанима планиране су да ојачају и понуду и потражњу за FOI-ем.
Изгледи за 2025–2030. су такви да иако ће правне и технолошке реформе побољшати транспарентност, упорни недостаци у спровођењу и регионалне разлике морају бити превазиђене. Континуирани надзор Централне информационе комисије и повећани притисак јавности биће кључни покретачи напретка у режиму слободе информисања Индонезије.
Препоруке за заинтересоване стране: Осигуравање напредка и одговорности
Осигуравање трајног напредка и одговорности у области слободе информисања (FOI) у Индонезији захтева усмеравање акције од стране државних органа, јавних институција, цивилног друштва и приватног сектора. Упркос значајним напредцима од усвајања Закона број 14 из 2008. године о откривању јавних информација (Министарство комуникације и информатике), изазови везани за усаглашеност, транспарентност и јавну свест и даље постоје. Следеће препоруке су прилагођене релевантним актерима док Индонезија приступа 2025. години и даље:
- Министарства и агенције владе: Приоритет за пуно и проактивно усаглашавање със Законом број 14/2008 редовно објављујући обавезне јавне информације, побољшавајући дигиталне платформе за приступ информацијама и пружајући јасне путеве за захтев информација. Агенције би требало да алоцирају адекватне ресурсе за службенике за управљање информацијама и документацијом (PPID) и да обезбеде редовну обуку, како је захтевано од Централне информационе комисије (Komisi Informasi Pusat).
- Локалне власти: Решити регионалне разлике у усаглашености FOI, посебно у провинцијама и општинама идентификованим с ниским резултатима транспарентности. Локалне власти би требало да искористе годишње евалуационе и мониторинг алате које пружа Централна информациона комисија да би утврдиле побољшања и усвојиле најбоље праксе (Комисија информација).
- Парламент и законодавци: Прегледати и обновити законодавство везано за FOI како би се решиле последице управљања дигиталним информацијама, заштита личних података и процедуралне рупе које могу одлагати или ометати јавни приступ. Хармонизација са Законом о заштити личних података је есенцијална да се одржи баланс између транспарентности и приватности.
- Судство: Осигурати да жалбе и спорови који се тичу захтева информација буду процесирани благовремено и транспарентно. Судови треба да доследно поштују принцип максималне транспарентности, осим у случају када су јасно дефинисана изузећенја (Врховни суд Републике Индонезије).
- Организације цивилног друштва (CSO): Интензивирати јавне едукационе кампање како би подигле свест о праву на информације и надгледале усаглашеност владе. CSO-ови би требало да искористе дигиталне алате за подстицање ангажовања грађана и извештавање о кршењима Централној информативној комисији.
- Приватни сектор: За ентитете који обављају јавне функције или управљају јавним ресурсима, разјаснити обавезе откривања и активно учествовати у процесима јавних набавки, као што је изложено у недавним упутствима Централне информационе комисије.
Гледајући у будућност, дигитална трансформација Индонезије и проширене иницијативе е-владе представљају и могућности и изазове за FOI. Стекхолдери морају да одрже транспарентност као основу вредност, осигуравајући ефикасну имплементацију, редовно праћење и адаптивне правне оквире како би гарантовали да право на информације остане чврсто и извршиво у предстојећим годинама.
Извори и референце
- Централна информациона комисија
- Комисија за искорењивање корупције
- Министарство PANRB
- Сату Дата Индонезија
- Врховни суд Републике Индонезије
