Fiskalne podsticaje za ulaganje u flote sa nultim emisijama 2025: Sveobuhvatna analiza politika, tržišnog uticaja i strateških prilika

• Izvršni rezime: Ključni nalazi i istaknuti trenuci tržišta 2025
• Globalni pregled fiskalnih podsticaja za flote sa nultim emisijama
• Komparativna analiza: Regionalni i nacionalni programi podsticaja
• Procena uticaja: Kako fiskalne politike ubrzavaju elektrifikaciju flota
• Studije slučaja: Uspešne tranzicije flota sa nultim emisijama omogućene podsticajima
• Kvantitativni trendovi: Tokovi investicija i stope usvajanja u 2025
• Izazovi i barijere: Nedostaci u trenutnim strukturama podsticaja
• Strateške preporuke za operatore flota i investitore
• Budući izgledi: Evolucija pejzaža podsticaja i tržišne projekcije
• Dodaci: Izvori podataka, metodologija i rečnik
• Izvori i reference

Izvršni rezime: Ključni nalazi i istaknuti trenuci tržišta 2025

U 2025. godini, fiskalni podsticaji ostaju ključni faktor za ubrzanje ulaganja u flote sa nultim emisijama širom globalnih tržišta. Vlade i regulatorna tela pojačavaju svoje obaveze prema dekarbonizaciji proširujući i usavršavajući programe podsticaja, što direktno utiče na odluke o kapitalnim izdacima operatora flota. Ključni nalazi pokazuju da ovi podsticaji—od direktnih subvencija za kupovinu i poreskih olakšica do ubrzane amortizacije i grantova—značajno smanjuju razliku u ukupnim troškovima vlasništva (TCO) između vozila sa nultim emisijama i konvencionalnih vozila.

U Sjedinjenim Američkim Državama, EPA i Ministarstvo energetike SAD nastavljaju da upravljaju robusnim finansiranjem kroz program Čistih školskih autobusa i zakon o smanjenju inflacije, nudeći do 40.000 dolara po srednjim i teškim vozilima, kao i značajne poreske olakšice za infrastrukturu punjenja. Ove mere se predviđa da će podržati uvođenje više od 50.000 novih vozila sa nultim emisijama samo u 2025. godini, prema podacima BloombergNEF.

U Evropi, Evropska komisija je pojačala svoju regulativu o infrastrukturi alternativnih goriva (AFIR) i produžila Povezivanje evropskih kapaciteta, alocirajući preko 1,5 milijardi evra za usvajanje vozila sa nultim emisijama (ZEV) i ekspanziju mreže punjenja. Nemačka, Francuska i Holandija prednjače s pojačanim premijama za kupovinu i poreskim izuzecima, pri čemu nemački “Umweltbonus” nudi do 9.000 evra po električnom komercijalnom vozilu, kako izveštava Međunarodna agencija za energiju.

Kina ostaje najveće tržište ZEV na svetu, s tim da Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija nastavlja da pruža subvencije za kupovinu i poreske olakšice za vozila nove energije (NEV), dok lokalne vlade nude dodatne podsticaje operatorima flota. Ove politike se očekuje da pomognu Kini da pređe milion novih registracija komercijalnih vozila sa nultim emisijama u 2025, prema podacima EV Volumes.

• Fiskalni podsticaji u 2025. godini postaju sve više zasnovani na performansama, nagrađujući veće kapacitete baterija, duže domete i lokalnu proizvodnju.
• Integracija podsticaja s sistemima za trgovanje emisijama i zonama sa niskim emisijama ubrzava promenu flote.
• Javne i privatne partnerstva se pojavljuju kao ključni mehanizam za korišćenje fiskalne podrške i smanjenje rizika kod projekata velike elektrifikacije flota.

U celini, pejzaž 2025. godine obeležava veća ciljana, skalabilna i rezultate orijentisana fiskalna podsticaja, koja se očekuje da će katalizovati rekordna ulaganja u flote sa nultim emisijama i implementaciju infrastrukture širom sveta.

Globalni pregled fiskalnih podsticaja za flote sa nultim emisijama

Fiskalni podsticaji za ulaganja u flote sa nultim emisijama predstavljaju kamen temeljac globalnih strategija za ubrzanje prelaska na održivu transport. Ovi podsticaji, koji uključuju poreske olakšice, grantove, povratke i povoljne finansijske aranžmane, dizajnirani su da nadoknade veće prednje troškove vozila sa nultim emisijama (ZEV) i povezane infrastrukture, čime se podstiču operatori flota da usvoje čistije tehnologije. Sve do 2025. godine, vlade širom Severne Amerike, Evrope i Azije pojačavaju svoju fiskalnu podršku kako bi ispunile ambiciozne klimatske ciljeve i smanjile urbanu zagađenost vazduha.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Ministarstvo energetike SAD i EPA upravljaju nizom programa, uključujući program Čistih školskih autobusa i poresku olakšicu za infrastrukturu alternativnih goriva, koji nude milijarde u grantovima i poreskim podsticajima za elektrifikaciju flota. Zakon o smanjenju inflacije iz 2022. godine, čije se odredbe šire do 2025. godine, nudi do 40.000 dolara u poreskim olakšicama po komercijalnom ZEV-u i značajnu podršku za infrastrukturu punjenja (Bela kuća).

• U Kanadi, Prvi program infrastrukture vozila bez emisija (ZEVIP) i program podsticaja za srednje i teške zero-emission vozila pružaju direktne povratke i finansiranje za kupovinu vozila i punjače.
• U celoj Evropskoj uniji, Evropska komisija je alocirala više od 20 milijardi evra kroz fond za oporavak i otpornost i povezivanje evropskih kapaciteta kako bi podržala usvajanje ZEV i infrastrukturu, pri čemu države članice nude dodatne poreske izuzeća, subvencije za kupovinu i smanjenje putarina (Transport & Environment).
• Kina i dalje prednjači u fiskalnoj podršci, s tim da Nacionalna komisija za razvoj i reformu i Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija produžavaju subvencije za kupovinu, poreske olakšice i podsticaje lokalnih vlasti za električna komercijalna vozila i autobuse.

Ovi fiskalni podsticaji se sve više povezuju s kriterijumima održivosti, kao što su emisije tokom životnog ciklusa i zahtevi lokalnog sadržaja, kako bi se maksimizovale ekološke i ekonomske koristi. Globalno tržište za vozila sa nultim emisijama flota predviđa se da će rasti brzinom većom od 25% godišnje do 2030. godine, pretežno zahvaljujući ovim podržavajućim fiskalnim politikama (Međunarodna agencija za energiju). Kako pritisak regulative raste, a troškovi tehnologije opadaju, fiskalni podsticaji će ostati ključni alat za ubrzavanje dekarbonizacije flota širom sveta.

Komparativna analiza: Regionalni i nacionalni programi podsticaja

Fiskalni podsticaji za ulaganja u flote sa nultim emisijama postali su kamen temeljac strategija dekarbonizacije u regionalnim i nacionalnim jurisdikcijama. U 2025. godini, pejzaž ovih podsticaja obeležava značajna varijacija u obimu, strukturi i uticaju, odražavajući različite političke prioritete i ekonomske kapacitete.

Na nacionalnom nivou, zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države i Nemačka implementirale su robusne poreske olakšice i direktne subvencije za ubrzanje usvajanja vozila sa nultim emisijama (ZEV) u komercijalnim flotama. Ministarstvo energetike SAD i dalje podržava program Čistih školskih autobusa i Poravno čisto vozilo kredit, nudeći do 40.000 dolara po kvalifikovanom vozilu, s dodatnim podsticajima za vozila koja se koriste u neprihvaćenim zajednicama. Slično tome, nemačko Savezno ministarstvo za digitalizaciju i transport pruža grantove koji pokrivaju do 80% dodatnih troškova električnih kamiona u poređenju s dizelom, uz finansiranje za infrastrukturu punjenja.

Regionalni programi, posebno unutar Evropske unije, često dopunjuju ili unapređuju nacionalne podsticaje. Na primer, NRW banka u Severnoj Rajni-Vestfaliji, Nemačka, nudi povoljne kredite i dodatne grantove za lokalne operatore flota, dok francuski Île-de-France Mobilités pruža ciljne subvencije za urbane flote isporuke. U Sjedinjenim Američkim Državama, Kalifornijska Odbor za resurse vazduha (CARB) upravlja projektom podsticaja za hibridne i vozila sa nultim emisijama (HVIP), koji nudi popuste na mestu prodaje do 120.000 dolara po vozilu, prioritetno podržavajući implementacije u zajednicama koje su najviše pogođene zagađenjem vazduha.

• Nacionalni programi teže pružanju šire, standardizovane podsticaje, često povezane s federalnim klimatskim ciljevima i obavezama za smanjenje emisije.
• Regionalni programi su obično agilniji, omogućavajući prilagođene pristupe koji se bave lokalnim problemima kvalitetа vazduha, urbanim zagušenjem i specifičnim potrebama industrije.
• Kombinacija podsticaja—spajanje nacionalne i regionalne podrške—postaje sve common, omogućavajući operatorima flota značajno smanjenje ukupnih troškova vlasništva za ZEV.

Međutim, razlike u finansiranju programa, administrativnoj složenosti i kriterijumima podobnosti mogu stvoriti nejednake uslove. Na primer, dok je Kalifornijski HVIP dobro finansiran i dostupan, druge američke države nude ograničenu ili nikakvu sličnu podršku. U Evropi, bogatije regije mogu pružiti generoznije podsticaje, potencijalno ubrzavajući elektrifikaciju flota u nekim područjima, dok druge zaostaju.

Ukupno, komparativna analiza regionalnih i nacionalnih fiskalnih podsticaja u 2025. godini otkriva dinamično, ali fragmentirano političko okruženje. Najuspešniji programi su oni koji usklađuju višeslojne podsticaje, pojednostavljuju procese prijavljivanja i osiguravaju pravičan pristup za sve operatore flota.

Procena uticaja: Kako fiskalne politike ubrzavaju elektrifikaciju flota

Fiskalni podsticaji su ključni faktori u ubrzavanju usvajanja vozila sa nultim emisijama (ZEV) u komercijalnim i javnim flotama. Kako vlade širom sveta pojačavaju svoje klimatske obaveze, 2025. godina će verovatno doneti dalje širenje i usavršavanje ovih podsticaja, što direktno utiče na odluke o investicijama flote. Fiskalne politike obično uključuju direktne subvencije za kupovinu, poreske olakšice, scheme ubrzane amortizacije i izuzeća od poreza na puteve ili registraciju, svi dizajnirani da nadoknade veće prednje troškove ZEV u poređenju sa vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem (ICE).

U Sjedinjenim Američkim Državama, Zakon o smanjenju inflacije nastavlja da igra ključnu ulogu, nudeći do 40.000 dolara u poreskim olakšicama po kvalifikovanom komercijalnom ZEV, s dodatnim podsticajima za vozila montirane unutra ili koristeći baterije koje potiču iz Severne Amerike. Ove mere su već doprinele 30% godišnjem povećanju narudžbina električnih komercijalnih vozila u 2024. godini, a očekuje se da će se taj trend nastaviti i u 2025. godini dok flote pokušavaju da iskoriste ove prednosti (Ministarstvo energetike SAD).

Paketi Evropske unije “Fit for 55” su, s druge strane, uskladili podsticaje među državama članicama, uključujući poboljšane grantove za električne kamione i autobuse, kao i potpuno ili delimično izuzeće od putarina i urbanih taksi. Nemačka, na primer, nudi do 40.000 evra po električnom kamionu i pokriva do 80% dodatnih troškova investicija u poređenju sa dizelnim alternativama. Ovi podsticaji su igrali ključnu ulogu u povećanju registracija električnih kamiona u Nemačkoj za 45% u 2024. godine (Savezno ministarstvo za digitalizaciju i transport).

Kina ostaje globalni lider u fiskalnoj podršci, s centralnim i lokalnim vlastima koje pružaju složene subvencije, poreske olakšice i povoljne kredite za kupovinu ZEV flota. U 2025. se očekuje da će nove politike dodatno prioritizovati komercijalne flote, posebno u logistici i javnom transportu, kao deo dvostrukih ciljanja Karboni (Kinesko udruženje proizvođača automobila).

• Fiskalni podsticaji smanjuju ukupne troškove vlasništva, čineći ZEV konkurentnijim naspram ICE vozila.
• Ubrzavaju promenu flota, omogućavajući bržu dekarbonizaciju transportnih sektora.
• Podsticaji su sve više povezani s lokalnog sadržajem i kriterijumima održivosti, oblikujući odluke o lancima snabdevanja.

Dok 2025. godina odmiče, strateško korišćenje fiskalnih podsticaja će ostati odlučujući faktor u brzini i obimu elektrifikacije flota širom sveta, uz evoluciju politika koja će se blisko pratiti tehnološkim napretkom i zrelosti tržišta.

Studije slučaja: Uspešne tranzicije flota sa nultim emisijama omogućene podsticajima

Fiskalni podsticaji su igrali ključnu ulogu u ubrzavanju usvajanja flota sa nultim emisijama u različitim regionima. Smanjujući prednje i operativne troškove povezane s električnim i vodoničnim vozilima, ovi podsticaji su omogućili i javnim i privatnim operatorima flota da se preusmere s vozila sa unutrašnjim sagorevanjem. Sledeće studije slučaja iz 2025. ilustruju kako su ciljani fiskalni mehanizmi omogućili uspešne tranzicije flota sa nultim emisijama.

• Kalifornijski hibridni pristup: U 2025. godini, Kalifornijski program podsticaja za čiste kamione i autobuse (HVIP) nastavio je da nudi popuste na mestu prodaje za vozila sa nultim emisijama, sa iznosima vaučera koji dostižu čak 120.000 dolara po vozilu za kvalifikovane flote. Ova direktna fiskalna podrška, u kombinaciji s kreditima niskih emisija goriva države, omogućila je transitnim agencijama kao što je Los Angeles Metro da ubrzaju elektrifikaciju svojih flota autobusa. Do sredine 2025, LA Metro je izvestio da je više od 40% aktivne flote imalo nulte emisije, pripisujući brzu tranziciju kombinaciji državnih i federalnih podsticaja, što je smanjilo ukupne troškove vlasništva za procenjenih 30% u poređenju sa dizelnim alternativama (Kalifornijski HVIP).
• Uticaj zelenog dogovora Evropske unije: Zeleni dogovor Evropske unije, pojačan regulativom o infrastrukturi alternativnih goriva (AFIR) i nacionalnim grantovima, bio je ključan u podršci logističkim kompanijama. Na primer, DPDgroup u Francuskoj je iskoristio kombinaciju subvencija za kupovinu, poreskih olakšica i smanjenih putarina za elektrifikaciju svoje flote za urbanu dostavu. Do 2025. godine, DPDgroup je izvestio o smanjenju emisija urbane dostave za 60%, sa fiskalnim podsticajima koji pokrivaju do 40% dodatnih troškova električnih furgona i infrastrukture za punjenje (Evropska komisija).
• Elektrifikacija urbanih autobusa u Kini: U Kini, opštinske vlade u gradovima kao što je Shenzhen nastavile su da nude značajne subvencije za kupovinu i poreske olakšice za električne autobuse. Shenzhen Bus Group je završila svoju tranziciju na 100% električnu flotu koristeći ove fiskalne podsticaje, koji su nadoknadili do 50% troškova sticanja vozila. Iskustvo grada postalo je model za druge kineske opštine, pokazujući skalabilnost fiskalnih podsticaja u velikim urbanim transitnim sistemima (Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija Narodne Republike Kine).

Ove studije slučaja naglašavaju efikasnost dobro dizajniranih fiskalnih podsticaja u prevazilaženju troškovnih barijera i katalizovanju velike usvajanja flota sa nultim emisijama u različitim regulativnim i tržišnim okruženjima.

Kvantitativni trendovi: Tokovi investicija i stope usvajanja u 2025

U 2025. godini, fiskalni podsticaji ostaju ključni faktor za ubrzavanje ulaganja u flote sa nultim emisijama, oblikujući obe brzinu i obim prihvatanja u komercijalnim transportnim sektorima. Vlade širom sveta pojačavaju svoje obaveze prema dekarbonizaciji proširujući i usavršavajući programe podsticaja, direktno utičući na alokaciju kapitala i tokove investicija u vozila sa nultim emisijama (ZEV) i podržavajuću infrastrukturu.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Zakon o smanjenju inflacije (IRA) nastavlja da podržava robusna ulaganja u flote sa nultim emisijama putem poreskih olakšica i direktnih subvencija. Kredit za čista komercijalna vozila, na primer, nudi do 40.000 dolara po kvalifikovanom vozilu, značajno smanjujući prednje troškove za operatore flota i katalizujući velike nabavke električnih i vodoničnih kamiona i autobusa. Prema podacima Ministarstva energetike SAD, zahtevi za ove kredite su porasli za više od 30% na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2025. godine, što odražava povećanu tržišnu responzivnost na fiskalne stimuluse.

Paketi Europe “Fit for 55” i regulativa o infrastrukturi alternativnih goriva (AFIR) su slično uticajni, s tim da države članice koriste mešavinu grantova, poreskih izuzeća i kredita s niskim kamatama. Nemački program KsNI, na primer, alocirao je dodatnih 1,2 milijarde evra u 2025. za komercijalna vozila sa nultim emisijama i infrastrukturu punjenja, izveštava Savezno ministarstvo za digitalizaciju i transport. Ovo je doprinelo povećanju od 45% novih ZEV registracija među operatorima flota u poređenju s 2024. godinom, prema statistikama Udruženja evropskih proizvođača automobila.

Kina, najveće tržište komercijalnih vozila na svetu, produžila je svoje subvencije za nova energetska vozila (NEV) do 2025. godine, fokusirajući se na urbanu logistiku i komercijalne flote javnog prevoza. Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija izvestilo je o 38% godišnjem povećanju ulaganja u flote sa nultim emisijama u prvoj polovini 2025. godine, što je podstaknuto centralnim i opštinskim podsticajima.

Ove fiskalne mere ne samo da povećavaju stope usvajanja, već i privlače privatni kapital. Investicioni fondovi i fondovi infrastrukture sve više usmeravaju svoj fokus na mogućnosti u ekosistemu ZEV, pri čemu se globalna ulaganja u rešenja za flote sa nultim emisijama procenjuje da će premašiti 120 milijardi dolara u 2025. godini, prema podacima BloombergNEF. Interakcija između javnih podsticaja i privatnih ulaganja očekuje se da će održati dvocifreni rast u elektrifikaciji flota i stopama usvajanja vodonika tokom cele godine.

Izazovi i barijere: Nedostaci u trenutnim strukturama podsticaja

I pored mnoštva fiskalnih podsticaja koji su usmereni ka ubrzanju ulaganja u flote sa nultim emisijama, postoje značajni nedostaci u trenutnim strukturama podsticaja koji podrivaju njihovu efikasnost. Jedan od osnovnih izazova je doslednost i nepredvidivost fiskalnih politika širom regiona i jurisdikcija. Na primer, dok neke zemlje nude značajne subvencije za kupovinu, poreske olakšice ili ubrzanu amortizaciju za vozila sa nultim emisijama (ZEV), druge pružaju ograničenu ili nikakvu podršku, stvarajući fragmentirani pejzaž koji komplikuje investicione odluke operatora flota s prekograničnim operacijama (Međunarodna agencija za energiju).

Još jedna barijera je kratkoročna priroda mnogih fiskalnih podsticaja. Privremeni grantovi ili godišnje raspodelbe budžeta mogu dovesti do nesigurnosti, obeshrabrujući dugoročno planiranje i velike promene flota. Operatorima flota često je potrebna višegodišnja vidljivost da opravdaju veće prednje troškove ZEV i povezane infrastrukture, ali promena političkih prioriteta i ograničenja budžeta mogu rezultirati iznenadnim promenama ili prekidom podržavajućih programa (Transport & Environment).

Dodatno, trenutne strukture podsticaja često ne rešavaju razliku u ukupnim troškovima vlasništva (TCO) između vozila sa nultim emisijama i konvencionalnih vozila. Iako subvencije za kupovinu smanjuju početni kapital, možda neće dovoljno nadoknaditi veće troškove održavanja, osiguranja ili infrastrukture, posebno za teška vozila i u regionima sa nedovoljno razvijenim mrežama punjenja ili snabdevanja (McKinsey & Company). Ovo je posebno problematično za mala i srednja preduzeća (SME), koja često nemaju finansijsku fleksibilnost da apsorbuју preostale troškove koji nisu pokriveni podsticajima.

Osim toga, mnogi fiskalni podsticaji su strukturirani kao konkurentski grantovi ili poreske olakšice, što može biti administrativno složeno i nepristupačno za manje operatore flota. Proces prijave može zahtevati značajne resurse, tehničku stručnost ili početni kapital, efektivno isključujući manje resurse kompanije iz koristi (Udruženje evropskih proizvođača automobila).

• Regionalne razlike u dostupnosti i vrednosti podsticaja
• Kratkoročne ili nepredvidive okvire politike
• Nezadovoljavajuće pokrivenost ukupnih troškova vlasništva
• Administrativna složenost i prepreke za SME

Adresiranje ovih nedostataka biće ključno za skaliranje usvajanja flota sa nultim emisijama i postizanje šire ciljeve dekarbonizacije u sektoru transporta.

Strateške preporuke za operatore flota i investitore

Fiskalni podsticaji su ključni alat za ubrzavanje usvajanja vozila sa nultim emisijama (ZEV) u komercijalnim flotama. Za 2025. godinu, operatori flota i investitori treba da pažljivo prate i koriste evoluirajuće vlade politike, poreske olakšice i programe grantova dizajnirane za smanjenje viših prednjih troškova ZEV i povezanih infrastruktura.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Zakon o smanjenju inflacije (IRA) nastavlja da pruža značajne poreske olakšice za laka i teška vozila sa nultim emisijama. Za komercijalna vozila, kredit za čista komercijalna vozila nudi do 40.000 dolara po vozilu, u zavisnosti od klase težine, i dostupan je do 2032. godine. Pored toga, poreska olakšica za alternativnu infrastrukturu goriva pokriva do 30% troškova opreme za punjenje ili snabdevanje, sa plafonom od 100.000 dolara po stavci, što je posebno relevantno za elektrifikaciju depoa flota (Poreska uprava).

Na nivou države, Kalifornijski program podsticaja za hibridne i vozila sa nultim emisijama (HVIP) ostaje vodeći primer, pružajući prilike za popuste na mestu prodaje koji mogu preći 120.000 dolara po vozilu za kvalifikovane modele. Program podsticaja za kamione NYSERDA u Njujorku i slični inicijative u Nju Džersiju i Masačusetsu dodatno poboljšavaju poslovni slučaj za usvajanje ZEV u ključnim logističkim koridorima (Kalifornijski HVIP; NYSERDA).

U Evropi, Evropejska unija-Alternativni paket infrastrukture goriva (AFIF) i nacionalni grantovi u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji pružaju ko-finansiranje za vozila i infrastrukturu punjenja. CO2 standardi emisija Evropske unije za teška vozila, koji će se strožije primenjivati 2025, takođe podstiču države članice da prošire fiskalnu podršku kako bi pomogle flotama da se usklade (Evropska komisija).

• Operatori flota treba da proaktivno mapiraju dostupne podsticaje po regionima i klasama vozila, integrišući ih u modele ukupnog troška vlasništva (TCO) kako bi informisali odluke o nabavci.
• Investitori bi trebalo da prioritetno stavljaju partnerstva s OEM i pružateljima infrastrukture koji imaju dokazan dosije u osiguranju javnog finansiranja i navigaciji kroz regulativne okvire.
• Obe grupe treba da anticipiraju povećanu konkurenciju za ograničene bazene podsticaja i da deluju rano u ciklusima prijavljivanja, jer mnogi programi funkcionišu na principu prvi došao, prvi uslužen.

Strateškim korišćenjem fiskalnih podsticaja, operatori flota i investitori mogu značajno smanjiti kapitalne izdatke, ubrzati implementaciju ZEV i poboljšati dugoročnu konkurentnost u sektoru transporta koji se rapidno dekarbonizuje.

Budući izgledi: Evolucija pejzaža podsticaja i tržišne projekcije

Gledajući unapred ka 2025. godini, očekuje se da će fiskalni podsticaji ostati ključni faktor u ubrzavanju ulaganja u flote sa nultim emisijama širom globalnih tržišta. Vlade sve više prepoznaju dualne koristi dekarbonizacije transporta—smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i podsticanje zelenog ekonomskog rasta. Kao rezultat, pejzaž fiskalnih podsticaja se razvija, sa pomeranjem od širokih subvencija ka ciljanijim, performansama baziranim mehanizmima koji nagrađuju merljive smanjenja emisija i prekretnice elektrifikacije flota.

U Sjedinjenim Američkim Državama, Zakon o smanjenju inflacije (IRA) će i dalje oblikovati podsticajnu sredinu do 2025. godine, nudeći poreske olakšice i za kupovinu vozila sa nultim emisijama (ZEV) i za implementaciju infrastrukture punjenja. Na primer, komercijalni kredit za čista vozila nudi do 40.000 dolara po kvalifikovanom vozilu, značajan alat za operatore flota koji razmišljaju o velikoj elektrifikaciji (Poreska uprava). Pored toga, programi na državnom nivou—kako što je Kalifornijski program podsticaja za hibridne i vozila sa nultim emisijama (HVIP)—očekuje se da će se proširiti, s povećanim finansiranjem i širim kriterijumima podobnosti kako bi se ubrzale tranzicije srednjih i teških flota (Kalifornijski HVIP).

U Evropi, evropski paket “Fit for 55” i regulativa o infrastrukturi alternativnih goriva (AFIR) će uticati na nacionalne programe podsticaja, s fokusom na uskladjivanje podrške za flote sa nultim emisijama i infrastrukturu. Nekoliko država članica se očekuje da će poboljšati svoje fiskalne podsticaje u 2025. godini, uključujući direktne subvencije za kupovinu, poreske izuzeća i ubrzanu amortizaciju za električna komercijalna vozila (Evropska komisija). Nemačka, na primer, se očekuje da će održati svoj “Umweltbonus” i izuzeća od putarina za kamione, dok Francuska i Holandija verovatno povećaju alokacije grantova za elektrifikaciju flota.

• Tržišta Azijsko-Pacifičke regije, posebno Kina i Japan, predviđaju se da će dorađivati svoje strukture podsticaja, prelazeći s blanket subvencija ka nagradama povezanih s performansama i modelima sufinansiranja lokalnih vlasti (Međunarodna agencija za energiju).
• Tržišta u razvoju u Latinskoj Americi i Africi se očekuje da će uvesti nove fiskalne podsticaje, često podržane međunarodnim klimatskim finansiranjem, kako bi podstakli rano usvajanje flota sa nultim emisijama (Svetska banka).

Tržišne projekcije ukazuju na to da će ovi evoluirajući fiskalni podsticaji biti ključni u vođenju godišnjeg povećanja ulaganja u flote sa nultim emisijama globalno kroz 2025, pri čemu se najznačajniji rast očekuje u segmentima komercijalnih i gradskih vozila (BloombergNEF). Kako pejzaži podsticaja sazrevaju, akteri bi trebali očekivati veći naglasak na emisijama tokom životnog ciklusa, ukupnim troškovima vlasništva i integraciji s sistemima obnovljive energije.

Dodaci: Izvori podataka, metodologija i rečnik

Ovaj dodatak detaljno opisuje izvore podataka, metodologiju i rečnik relevantne za analizu fiskalnih podsticaja za ulaganje u flote sa nultim emisijama u 2025. godini.

• Izvori podataka:
  • Vladini dokumenti politika i baze podataka o programima podsticaja, uključujući Ministarstvo energetike SAD i Direktorat za klimatske akcije Evropske komisije, pružili su osnovne informacije o poreskim olakšicama, grantovima i subvencijama dostupnim za usvajanje flota sa nultim emisijama (ZEV).
  • Trendovi prihvatanja i ulaganja su pohranjeni iz industrijskih izveštaja Bloomberg-a i S&P Global Mobility-a, koji prate implementacije ZEV flota i tokove kapitala.
  • Fiskalni uticaj i analize troškova i koristi pozivaju se na studije sa Međunarodne agencije za energiju i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
  • Regionalne komparacije podsticaja su prikupljane iz Međunarodnog saveta za čiste transportne tehnologije i Transport & Environment.
• Metodologija:
  • Analiza je sintetizovala kvantitativne podatke o fiskalnim podsticajima (npr. poreske olakšice po vozilu, iznosi grantova, stope ubrzane amortizacije) i kvalitativne preglede politika.
  • Koristile su se komparativne osnove za procenu efikasnosti podsticaja širom glavnih tržišta (SAD, EU, Kina) na osnovu stopa usvajanja ZEV flota i modela ukupnih troškova vlasništva.
  • Sve novčane vrednosti su normalizovane na dolare SAD iz 2025. godine radi doslednosti.
  • Efikasnost politika je procenjena korišćenjem podataka o usvajanju, procenama smanjenja emisije i proračunima povrata investicija sa referenciranih izvora.
• Rečnik:
  • Vozilo sa nultim emisijama (ZEV): Vozilo koje ne proizvodi zagađivače iz auspuha, obično pokretano strujom ili vodonikom.
  • Fiskalni podsticaj: Vladina finansijska podrška, kao što su poreske olakšice, grantovi ili ubrzana amortizacija, dizajnirana da podstaknu ulaganja u flote ZEV.
  • Ukupni trošak vlasništva (TCO): Sveobuhvatni trošak kupovine, operacije i održavanja vozila tokom njegovog životnog ciklusa.

Izvori i reference

• Evropska komisija
• Međunarodna agencija za energiju
• EV Volumes
• Bela kuća
• Prvi program infrastrukture vozila bez emisija
• Transport & Environment
• Nacionalna komisija za razvoj i reformu
• Savezno ministarstvo za digitalizaciju i transport
• NRW banka
• Kalifornijski Odbor za resurse vazduha
• DPDgroup
• Udruženje evropskih proizvođača automobila
• McKinsey & Company
• Poreska uprava
• Evropska komisija
• Svetska banka
• Međunarodni savet za čiste transportne tehnologije